Godinu i po dana nakon prvog članka o računarskom šahu,
pisanog maja 2000., velemajstor Zlatko Ilinčić
analizira napredak ostvaren u međuvremenu.

Razvojem kompjuterske tehnologije automatski dolazi i do napretka kod šahovskih programa. Jači procesori i veća radna memorija su preduslovi da se za što manje vremena nađe odgovarajući potez u partiji. U isto vreme se aktivno radi na šahovskim algoritmima koji se stalno poboljšavaju. Tako da svaki poznatiji šahovski program dobije barem jedanput godišnje neku novu verziju.

Pojavom multiprocesorskih programa dobili smo novu disciplinu u kompjuterskom šahu. Šahovske partije se igraju na računarima koji u sebi sadrže više procesora što inače predstavlja novu tehnologiju u svetu računara. Na poslednjem prvenstvu među računarima pobedio je Deep Junior 7 ispred Quest-a za kojeg se smatra da predstavlja Deep Fritz-a jer se radi o istom autoru. Deep Fritz je trebao da se suoči sa velemajstorom Vladimirom Kramnikom ( šampionom sveta u verziji Braingames ), ali je taj meč odložen za 2002. godinu. To će biti dobra prilika da se vidi da li je došao momenat kada čovek mora da prizna nadmoćnost mašina ili će se to odložiti za još neku godinu. U svakom slučaju to je samo pitanje vremena.

Deep Junior 7 ima ogromnu knjigu otvaranja koju su sređivali velemajstori. Za razliku od programa koji rade na jednoprocesorskoj mašini njegov proračun varijanti u sekundi je daleko veći i to mu daje ogromnu prednost. Cifra je otprilike oko 3 500 000 ( tri i po miliona ) poteza u sekundi! Treba spomenuti i da su završnice sa malim brojem figura već potpuno istražene tako da ih kompjuter igra automatski ne trošeći vreme. Više nije neobično da se npr. objavi mat u 34 poteza kao što se desilo u jednoj partiji.

Kod programa za jednoprocesorske mašine prisutno je stalno napredovanje, pa se na tržištu periodično pojavljuju nove verzije. Jedan od najpoznatijih, koji polako postaje sinonim za kompjuterski šah, je Fritz. Upravo ovih dana se pojavila najnovija verzija Fritz 7.0. Što se tiče šahovske snage približni su mu: Shredder 5.32, Junior 7.0, Chess Tiger 14.0, Gambit Tiger 2.0 itd. Treba pomenuti da je veoma teško izdvojiti najboljeg među njima jer su kao i kod ljudi rezultati veoma neizvesni. Na poslednjem šampionatu sveta najbolji jednoprocesorski program bio je Shredder 5.0, dok je Shredder 5.32 promenio interface tako da sad izgleda kao i Fritz i Junior, a može se isto tako koristiti kao misleća mašina u sklopu Chess Base-a.

Rezultate koje postižu pojedini programi nije moguće uvek evidentirati jer ne postoji jedinstvena rejting lista koja će važiti za sve kao kod ljudi. Ipak, postoji želja da se redovno pravi što preciznija lista radi odmeravanja stvarnog odnosa snaga, Jednu od njih koja je za sada najviše prihvaćena ( radi se o SSDF Rejting listi ) prikazujemo i ona važi za oktobar 2001.godine. Nije teško uočiti da je u listu uvršten multiprocesorski program Deep Fritz koji zauzima vodeću poziciju. Isto tako se vidi da su programi imali različitu jačinu procesora kao i veličinu radne memorije što je sigurno uticalo na redosled u tabeli.

SSDF Rejting lista

Šahovski programi za rad na šahu su također značajno napredovali.

Chess Assistant 6.0 je najnovija verzija programa koji je veoma popularan kod vrhunskih velemajstora. Zahvaljujući izuzetno brzoj pretrazi i korišćenjem metoda direktnog drveta u grananju varijanata priprema za partiju je maksimalno ubrzana. Za analizu određene pozicije pomaže Chess Tiger 14.0 čiji se komentari lako mogu ubaciti unutar partije. Ljubiteljima Internet Chess Club-a je omogućeno da se direktno povežu iz Chess Assistanta 6.0 i time igraju i komuniciraju uživo preko interneta sa šahistima iz celog sveta.

Chess Base 8.0 je vidno poboljšao i ubrzao neke operacije od prethodne verzije koja je također bila izvanredna. Međutim, sada uz drugačiji interface sve radi dosta brže i jednostavnije. Prilikom gledanja partije pojavljuju se i fotografije šahista čiji dossier je brže dostupan. Najnovija sređena baza je MEGA 2001 i u sebi sadrži oko 1 500 000 ( milion i po ) partija. Za analizu se koriste kao misleće mašine Fritz 7, Junior 7, Shredder 5.32 i mnogi drugi šahovski programi čime je još jednom dokazana svestranost Chess Base-a.

Chess Informant Reader 2.0 je poslednja verzija programa koji predstavlja u stvari elektronsko izdanje "Šahovskog Informatora". Značajno je poboljšan za razliku od prvobitne verzije tako da korisnici sa lakoćom mogu prelaziti sa jedne publikacije na drugu. Kao pomoć u analizi određene pozicije se koristi Crafty 17.9.